О књизи: година / - Треба нам секретарица, - Тимур се лењо љуља у столици и открива своје уједначене беле зубе у нељубазном осмеху, - послушно , вредан и отпоран на стрес. Чујем лепљиву двосмисленост у његовом гласу. Рома, седећи на ивици стола, клима главом у сагласност са речима свог пријатеља: „Нас двоје смо, Ањута. Можеш ли то поднијети? „Као да има избора“, смеје се Тимур, а од његовог смеха ми се груди стежу од страха. - Па, Одинтсова, повиши сукњу... ОН